уторак, 14. децембар 2010.

Kacige za bicikliste


Kacige za bicikliste ili češće nazivane biciklističke kacige su istorijski gledano noviji deo biciklističke opreme. Pojavljuju se sedamdesetih godina prošlog veka i koriste se uglavnom na trkama u SAD. Prva komercijalno uspešna, namenski dizajnirana kaciga za bicikle izradjena je 1975. godine, a njen proizvodjač je bila firma Bell Biker. U to vreme za izradu kaciga nije bilo odgovarajućih standarda. Godine 1985 kaciga  Snell B85 uvedena je kao prvi široko prihvaćen standard kaciga za bicikliste, iako ventilacija na njoj  nije  bila adekvatno rešena ( zbog tadašnjih tehničkih ograničenja). Tek od 1990 modeli bicikl kaciga postaju bolje dizajnirani i tehnički prihvatljiviji ali se i dalje uglavnom koriste na biciklističkim trkama.

Prvi modeli kaciga za bicikliste su imali lošu ventilaciju. U biciklizmu je to veliki problem. Biciklista snagom svojih mišića pokreće bicikl usled čega nastaje zagrevanje tela i glave. Da bi biciklista mogao normalno da vozi potrebno mu je  adekvatno hladjenje. Noviji modeli kaciga su u ovom pogledu kao i u smanjenju težine, značajano poboljšani, ali sve kacige za bickliste nisu za sve uslove vožnje.

Uvodjenje kaciga za bicikle kao obaveznog dela biciklističke opreme moglo bi se reći započinje promoterstvom proizvodjača istih a pre svega  Svetske zdravstvene organizacije koja ih zvanično  preporučuje kao strategiju u prevenciji povreda glave izazvane padom sa bicikla.

Iz tog razloga sledeće zemlje su donele zakone o obaveznom nošenju kacige za bicikliste samo za maloletnike ili za sve vozače bicikala: Australija, Kanada, Češka , Finska, Island, Izrael, Slovačka, Švedska, Novi Zeland i u SAD 37 država.

Suprotno navedenom zemlje u kojima se bicikli najviše koriste nisu prihvatile ove zakone. Njihov stav je da nošenje biciklističke kacige ima više štetnih posledica nego moguće koristi, bez obzira kakvi se modeli biciklističkih kaciga nose. U prilog tome navode sledeće razloge:

Nošenje kaciga za bicikliste vozačima automobila i vozačima bicikala daje lažni osećaj sigurnosti biciklista i dovodi do smanjenja njihove pažnje, a time i do smanjenja njihove bezbednosti. Upotreba kacige ne može ozbiljnije da zaštiti biciklistu od udara automobila, a broj povreda glave biciklista statistički proporcionalno gledano nije ništa veći od pešaka. Zatim se navodi da obavezno nošenje kacige za bicikliste odvraća ljude od vožnje bicikala a to mnogo šteti u pogledu održavanja zdravlja ljudi. Uz to nije uzet u obzir rizik od davljenja dece upotrebom kaciga za bicikle i sl.

U praksi se u mnogim zemljama pokazalo da nošenje kaciga za bicikliste nije dovelo do povećanja bezbednosti biciklista već se navodi da se zakonom o obaveznom nošenju  bicikl kaciga pokušava skrenuti pažnja sa mnogo važnijih pitanja koja bi istinski dovela do poboljšanja bezbednosti biciklista  i to pre svega na putevima gde su oni zaista ugroženi.  
  
Zašto ove zemlje govore na takav način? Zato što  iskustvo vezano za motociklizam pokazuje da većina motociklista padajući pri malim brzinama  ne strada od povreda glave (jer nose kacige) već od drugih ozleda kao npr. povrede vrata, kičme i sl. Kacige dakle imaju svrhu ako vozač sa motocikla pada na način koji pretpostavlja postojanje niza srećnih okolnosti. 


Prava zaštita i bezbednost biciklista minimalizuje mogućnost da padnu sa bicikla. Sve ostalo što može da pomogne bezbednosti biciklista u vezi je sa već pomenutim srećnim okolnostima. Oslanjati se na to nije mudro ni korisno. To je razlog zašto pojedine zemlje ne odobravaju i ne preporučuju da se kacige propagiraju kao sredstvo povećanja bezbednosti  biciklista. 

Biciklizam se u Velikoj Britaniji, Holandiji i Danskoj smatra normalnim delatnošću i ne zahteva posebnu odeću i opremu. Uprkos nenošenju kacige, biciklizam u Holandiji je sigurniji nego u bilo kojoj drugoj zemlji.

U čemu je suština ovakvog stava i ponašanja navedenih država. Običan biciklizam jednostavno rečeno evidentno nije opasniji od šetnje pešaka po ulici, parku ili drugim javnim površinama, tako da ni za jedan od ovih načina kretanja ove države ne promovišu nošenje kaciga.

Biciklisti su (kao i pešaci) najugroženiji u zemljama i sredinama u kojima biciklizam nije razvijen, u kojima ljudi nisu uvideli korisnost upotrebe bicikala. Zatim u državama gde ne postoji poštovanje pravila kretanja javnim površinama ili gde su ljudi pod  pritiskom stresa i obaveza, nedovoljno pažljivi pri kretanju ili upotrebi motornih vozila. Medjutim, ikustvo iz Holandije ukazuje na još nešto. Ako se vozač automobila i bicikla sudare sudski spor gotovo po pravilu dobija biciklista. U praksi to znači: Ko je na putu jači, tj. potencijalno može ozbiljnije da ugrozi život drugih ljudi, dužan je više da pazi. Izgleda da upravo ovakav tretman biciklizma od strane države ima veliki uticaj na povećanje bezbednosti biciklista.

To gotovo niko ne uzima u obzir kada se priča o bezbednosti i eventualoj opravdanosti zakona o obaveznom nošenju kaciga za bicikliste. 


Statistički podaci iz austraijske države New South Wales ukazali su da iako se upotreba kaciga za bicikliste (usled zakonske obaveze) za dve godine povećala sa 26% do 80%, broj ozleda glave usled padova biciklista se procentualno nije promenio. Promenio se samo broj biciklista. Obavezno nošenje kacige za bicikliste, smanjilo je broj biciklista.

Američki naučnici takodje navode da njihova istraživanja pokazuju kako kaciga štiti od povrede glave, ali da ona nije dovoljna i da bi pre svega više pažnje trebalo posvetiti poštovanju saobraćajnih znakova i sprečavanju lošeg oblikovanja puteva. Otvoreno rečeno to  znači da  na putevima biciklistička kaciga malo utiče na bezbednost biciklista i da ne pomaže ako ostali faktori bezbednosti nisu regulisani kako treba.

U prilog navedenom navešću dva primera:

-U centru našeg grada u sred bela dana pre par meseci biciklistu koji se kretao glavom ulicom u deliću sekunde pokosio je vozač automobila dolazeći autom iz sporedne ulice. Vozač automobila nije pretpostavljao da se glavnom ulicom neko može kretati krajnom desnom stranom tj. nije se nadao da na putu ima biciklista. U ovakvoj situaciji ne pomaže ni fluorescentni prsluk, ni ragbi oprema, ni kaciga za bicikliste.

-U toku prošlog leta jedan biciklista mi je ispričao kako je vozeći  dugom jednosmernom ulicom na čijoj su desnoj strani bili nepropisno parkirani automobili doživeo da mu u roku od par minuta trojica vozača automobila otvore vrata baš kada je prolazio pokraj njih. Jednostavno rečeno vozači su vrata automobila otvarali bez osmatranja da li se tom ulicom nešto kreće. Ukoliko u navedenom slučaju pravilno vozite bicikl desnom stranom ulice itekako ste ugroženi, a ako se krećete sredinom nervirate vozače automobila, zbog čega se pojedini biciklisti kreću levom stranom ulice što je u suprotinosti sa saobraćajnim pravilima.

Dakle nikakva kaciga za bicikle ne može spasiti bicikliste ni pešake od povreda ukoliko oni i svi drugi učesnici u saobraćaju ne paze i ne poštuju pravila kretanja na putevima. Možete li se setiti kada ste povodom toga zadnji put u prošlih 20 godina videli neku konstantnu edukativnu aktivnost u vašoj sredini.

Kacige za bicikliste koje uobičajeno pogrešno nazivamo kacige za bicikle ne mogu tome ni opštoj bezbednosti mnogo pomoći. Medjutim, kacige za bicikliste će i dalje biti neophodni deo opreme sportskog biciklizma, a to znači da će ih na ovaj način prihvatiti mnoga deca i zaljubljenici u biciklizam i da će popularnost nošenja kaciga za bicikliste u budućnosti rasti.

Blog Bicikli Prodaja nastoji da se prodaja bicikala i popularizacija biciklizma razvijaju u cilju poboljšanja uslova života i rekreacije ljudi.

Нема коментара:

Постави коментар